„Домашен учител“ је научно-књижевни часопис чији je први број објављен јануара 1889. године. Уредник часописа је био Д.Д. Бачваров, а као његови сарадници се помињу Ив.Ст. Визирев и М.М. Часопис је излазио у Цариброду, али је штампан у Софији у Бугарској народној штампарији. Излазио је месечно.

Редакција овог часописа је пред себе поставила озбиљан задатак описмењавања и еманципације народа који је добрим делом био неписмен, уједно залажући се за отварање читалишта, оснивање књижевних клубова, побољшање економског положаја становништва… С тога је часопис конципиран доста амбициозно и обухватао је широк спектар тема и рубрика, па је тако имао правну рубрику која је ближе упознавала становништво са појединим законима, давала критички осврт на поједина законска решења и сл; животно-економску рубрику, са адекватним текстовима који су пратили развој ове области широм Бугарске, као и опис народних обичаја, веровања, савета за лечење…; део са народним умотворинама, који је садржао песме, приче, пословице, загонетке, басне, анегдоте и сл; географску рубрику, која је садржала детаљне описе поједних села, градова и области, са идејом да кроз годину или две дана покрије целу Бугарску; археолошко-историјски део који се бавио представљањем и истраживањем пронађених старина; књижевно – литерарни део који је садржао дела бугарских писаца, али и преводе занимљивијих дела других народа; библиографску рубрику, затим духовну рубрику која се бавила религиозним темама и разно. Дакле, обухватао је скоро све актуелне теме, од политичких, преко образовних до тема из културе.
Цена овог часописа била је 6 лева годишње, а он је на самом почетку већ имао претплатнике широм Бугарске. Очигледно је да је постојала идеја и план да се часопис издаје дуже време, али је, нажалост, изашло је свега три броја овог часописа, закључно са мартовским бројем. Главни разлог гашења листа је недостатак финансија.
И поред тога, „Домашен учител“ остаје забележен као први периодични часопис објављиван у Цариброду, те је стога од великог значаја за културну историју самог града и представља полазну тачку у стварању новинарске традиције, јер је упркос гашењу овог часописа снага писане речи наставила да живи и развија се у годинама и деценијама које су следиле.