„Клопотар“ је недељни часопис за хумор, сатиру и друштвени живот чији je први број изaшао 1. јуна 1919. године. Часопис је штампан у штампарији „Съгласие“ у Софији, али је дистрибуиран у Цариброду. Његов главни уредник је био Милчо Каролеев. Чланови редакције били су Александар Димитров, Стефан Николов – Барон, Аспарух Еленков и извесни Илиев. Поред сталних рубрика као што су „Ситнице“, „Шопска логика“, „Царибродска антологија“ у часопису су публиковане хумористичке песме и приче, епиграми, анегдоте и карикатуре, које је лично цртао уредник Каролеев. Осим хумора у рубрици „Сериозен отдел“ (Озбиљни део) објављиване су песме аутора из Цариброда. Часопис „Клопотар“ се дефинисао као политички неутралан, али врло често на страницама су се могле наћи пре свега политичке сатире.
Сваки број часописа је имао четири стране, а на насловној страни је увек била карикатура коју је цртао главну уредник, а која је карикирала неког локалног политичара или неку политичку ситуацију чије је актере било лако препознати.
Часопис је излазио петком, на пијачан дан и како су тада реакције биле свеже и најжешће, дешавало да су неки од прозваних политичара или  функционера престретали чланове редакције док су шетали „царибродским булеварима“ и претили им батинама.
У првом броју, на 3.страници, редакција представлја свој часопис Кло-По-Тар на забаван начин: „…Ја сам безбојан и као такав преда мном су сви једнаки, као пред законом. Наочаре носим, али не зато што не видим, већ да ми приближе то што видим из далека, да га дотакнем рукама. Не волим да ослушкујем, али све чујем. Понекад волим да роварим скривеним куцима људских душа и да препознам шта ко мислим по његовом погледу…од свих циљева најважнији ће ми бити овај: да вам испричам новости о томе шта се дешава у вама и око вас, да вас развеселим када сте намргођени и да пазим да не исцепате уста када се смејете…“
Последњи, осми број изшао је 27. јула 1919. године. У Националној библиотеци „Св. Св. Кирило и Методије“ у Софији је сачувано 7 бројева часописа Клопотар.
Године 1952. и 1953. у редакцији Марина Младенова и Богдана Николова часопис Клопотар је настављен, овога пута као градске зидне новине. И у оваквом обику Клопотар је изазивао велико интересовање грађана који су жељно ишчекивали сваки следећи број.